Kako je jedna najobičnija rečenica postala najveće junaštvo Kraljevića Marka ? Zašto je ovo junaštvo veoma aktuelno i danas, nakon sedam vekova ?
Udarao je Marko silno. Vitlao je topuz od 80 kg, podizao ralo i volove, mačem presecao nakovanj. Bio je Marko veliki junak. Borio se sam protiv celih vojski, doterao cara do duvara, ukinuo svadbarinu ... Ali najjači Markov udarac i najveće junaštvo leže u krajnje običnoj rečenici:
"Od oca je ostanulo sinu."
I danas, a kamoli u feudalnoj i patrijahalnoj srednjovekovnoj Srbiji, nije bilo ničeg običnijeg nego da sin nasledi oca na prestolu. To uostalom i Vukašin podrazumeva za Marka u istoj pesmi. Zašto onda ova rečenica izaziva sukob u kom otac kidiše na sina ne bi li ga ubio, i koji samo božanski upliv uspeva da razreši ? Zašto Marko baš njom a ne nekim očiglednijim junaštvom zaslužuje svoju neuporedivu slavu: "Ime ti se svuda pominjalo dok je sunca i dok je mjeseca"?
Mnoga pitanja starih književnosti ostaju bez odgovora, jer se kroz vekove izgubi kontekst koji omogućava tumačenje. Nažalost, u ovom slučaju kontekst je vrlo sličan danas, kao što je bio pre sedam vekova.
Tada je Srbija bila u krizi. Privilegije su se zloupotrebljavale (velikaši će se pobosti zlaćenim nožima), a ponašanja postala patološka: čauši ujahuju u crkvu usled službe i šibaju nedužnog protopop - Nedeljka, dok se Marku u odgovarajućoj situaciji smerno klanjaju. Jednom rečju, u takvom društvu nenormalno je postalo normalno i obratno.
Pesma (Uroš i Mrnjavčevići, Vuk II 34) verno odslikava atmosferu u kojoj kriza dostiže takve razmere da se jedno marginalno, čak besmisleno pitanje, nameće kao suštinsko i legitimno. "Na kome je carstvo?". Moćne interesne grupe ( u ovom slučaju Dušanovi skorojevići Mrnjavčevići), u nastojanju da profitiraju od nastale krize, u potpunosti nadglasavaju ostalu javnost, iako i ptice na granama znaju da carstvo pripada careviću Urošu. Ovakav oportunizam dela elite ne samo da nije u skladu sa opštim interesom i zajedničkim vrednostima, već im i otvoreno nanosi štetu.
Iz ove situacije nema izlaza, jer su oslabljene sistemske mere za zastupanje opšteg interesa i zajedničkih vrednosti. Pozitivne osobine nisu vrednovane, a kvalitetni pojedinci nisu nagrađivani. Baš naprotiv, na snazi je negativna selekcija, i nije slučajno što su na funkcijama osobe poput čauša.
Markova rečenica grmi i blješti, jer njom dolazi izlaz - odakle mu se najmanje nadamo. Umesto da završi posao svojim najrođenijima (ima li deblje veze ?), od čega bi i sam imao najveće koristi, Marko svedoči "ni po babu ni po stričevima, već po pravdi Boga istinoga". Štaviše, on je toliko smeo u zaštiti pravih vrednosti da prekorava i preti: "Malo ti je tvoje kraljevine, malo ti je - ostala ti pusta !".
Kao onda, i danas sporedno često postaje centralno, a normalno nenormalno. I danas postoji negativna selekcija službenika, od kojih se traži isključivo podobnost, a ne da ispoštuju prosečnog čoveka, zajedničke vrednosti i opšti interes. I danas svi sve znaju, ali ćute, kao nekad Uroš - "Nejaki": "Ćuti djete ništa ne besjedi, jer ne smije od tri bratijenca." I danas mnoge najprostije, najobičnije i najnormalnije stvari, kada dopru u javnost, deluju kao najveće iznenađenje.
Pitanje je samo da li je i danas majka rodila junaka, kao što je Kraljevića Marka ? Ima li u današnjoj eliti ljudi koji bi istinu, opšti interes i pozitivne vrednosti stavili ispred grupacije kojoj pripadaju ?
Udarao je Marko silno. Vitlao je topuz od 80 kg, podizao ralo i volove, mačem presecao nakovanj. Bio je Marko veliki junak. Borio se sam protiv celih vojski, doterao cara do duvara, ukinuo svadbarinu ... Ali najjači Markov udarac i najveće junaštvo leže u krajnje običnoj rečenici:
"Od oca je ostanulo sinu."
I danas, a kamoli u feudalnoj i patrijahalnoj srednjovekovnoj Srbiji, nije bilo ničeg običnijeg nego da sin nasledi oca na prestolu. To uostalom i Vukašin podrazumeva za Marka u istoj pesmi. Zašto onda ova rečenica izaziva sukob u kom otac kidiše na sina ne bi li ga ubio, i koji samo božanski upliv uspeva da razreši ? Zašto Marko baš njom a ne nekim očiglednijim junaštvom zaslužuje svoju neuporedivu slavu: "Ime ti se svuda pominjalo dok je sunca i dok je mjeseca"?
Mnoga pitanja starih književnosti ostaju bez odgovora, jer se kroz vekove izgubi kontekst koji omogućava tumačenje. Nažalost, u ovom slučaju kontekst je vrlo sličan danas, kao što je bio pre sedam vekova.
Tada je Srbija bila u krizi. Privilegije su se zloupotrebljavale (velikaši će se pobosti zlaćenim nožima), a ponašanja postala patološka: čauši ujahuju u crkvu usled službe i šibaju nedužnog protopop - Nedeljka, dok se Marku u odgovarajućoj situaciji smerno klanjaju. Jednom rečju, u takvom društvu nenormalno je postalo normalno i obratno.
Pesma (Uroš i Mrnjavčevići, Vuk II 34) verno odslikava atmosferu u kojoj kriza dostiže takve razmere da se jedno marginalno, čak besmisleno pitanje, nameće kao suštinsko i legitimno. "Na kome je carstvo?". Moćne interesne grupe ( u ovom slučaju Dušanovi skorojevići Mrnjavčevići), u nastojanju da profitiraju od nastale krize, u potpunosti nadglasavaju ostalu javnost, iako i ptice na granama znaju da carstvo pripada careviću Urošu. Ovakav oportunizam dela elite ne samo da nije u skladu sa opštim interesom i zajedničkim vrednostima, već im i otvoreno nanosi štetu.
Iz ove situacije nema izlaza, jer su oslabljene sistemske mere za zastupanje opšteg interesa i zajedničkih vrednosti. Pozitivne osobine nisu vrednovane, a kvalitetni pojedinci nisu nagrađivani. Baš naprotiv, na snazi je negativna selekcija, i nije slučajno što su na funkcijama osobe poput čauša.
Markova rečenica grmi i blješti, jer njom dolazi izlaz - odakle mu se najmanje nadamo. Umesto da završi posao svojim najrođenijima (ima li deblje veze ?), od čega bi i sam imao najveće koristi, Marko svedoči "ni po babu ni po stričevima, već po pravdi Boga istinoga". Štaviše, on je toliko smeo u zaštiti pravih vrednosti da prekorava i preti: "Malo ti je tvoje kraljevine, malo ti je - ostala ti pusta !".
Kao onda, i danas sporedno često postaje centralno, a normalno nenormalno. I danas postoji negativna selekcija službenika, od kojih se traži isključivo podobnost, a ne da ispoštuju prosečnog čoveka, zajedničke vrednosti i opšti interes. I danas svi sve znaju, ali ćute, kao nekad Uroš - "Nejaki": "Ćuti djete ništa ne besjedi, jer ne smije od tri bratijenca." I danas mnoge najprostije, najobičnije i najnormalnije stvari, kada dopru u javnost, deluju kao najveće iznenađenje.
Pitanje je samo da li je i danas majka rodila junaka, kao što je Kraljevića Marka ? Ima li u današnjoj eliti ljudi koji bi istinu, opšti interes i pozitivne vrednosti stavili ispred grupacije kojoj pripadaju ?
Centar za savremenu edukaciju - Najveće junaštvo Kraljevića Marka
Свака част за одабир коментара!
ОдговориИзбришиJeste. Rodila Mlađu se suprotstavi vilama, aždajama i ostalim mračnim silama (a u skladu sa tehnološkim napretkom), da vitla gitarom umesto topuzom i jaše elan umsto Šarca.
ОдговориИзбришиNaravno da ima,ali se ti i takvi pojedinci moraju okupiti u jednoj ideji koja neće biti samo politička,nacionalna,jednoumna,već pre svega grupa koja će imati odrešene ruke da u što kraćem roku izgradi plan i sprovede ga u delo,vraćanju istinskih vrednosti ljudima,posebno mladima,kroz razne aktivnosti,upoznavanja,kulturna dešavanja i tribine,tzv radionice.To ne bi moralo da se sprovodi kroz neku posebnu instituciju,ali bi ogvovornost bila veća jer su našem posrnulom društvu potrebni hitni rezultati.Najdelotvorniji vid programa je kroz kulturu,umetnost,ali ona je na žalost uvek bila marginalizovana kod nas,zato nam ovako i (ne)ide.U kulturi nam uglavnom sede političko-poltronske mumije koje to apsolutno ne zanima,posebno društveni život mladih koji su ipak budućnost neka,jelte.Uzrupacijom posebno senilnih i penzionerskih glava,koje samo na sebe misle(pogledajte Krkobabiće i sl.)mi imamo potpuno odbacivanje i prepuštanje ulici mladih ljudi,na koje se setimo tek kada padnu u porok droge,alkoholizma,otuđenja,nesposobnosti prilagođavanja.Kod nas uglavnom važi ona narodna"kasno Marko na Kosovo stiže",jer kod nas nepostoji nikakva prevencija već sve obavljamo tek kad nas neko lupi po ušima.Pojedinac ,orginalnost,ideja,ovde su prezreni i ne dobro došli.Današnja politička je nesposobna zarad sitnih poena da išta promeni,ali treba početi od svog dvorišta i to što pre.
ОдговориИзбришиIzbore nedobijaju Blogeri i mudre misli već prosecni obični glasači kojima je Blog strano telo i nepismeni seljaci, penzioneri,siromasi.Pitaj te se koliko ima intelektualaca u Srbiji,7%.a nepismenih i srednjočkolaca?
ОдговориИзбришиZato ne prosipajte mudrosti je možete samo iritirati ostale glasače,politika je nešto više od pokazivanja svoje pameti drugima ,može da to proizvede suprotan efekat.Obraćite se većinskim glasačima da ne udarite u zid na glasanju.
Savremena , pravna država ne prepušta ni pravdu ni moral dobroj volji pojedinca, makar to bila krunisana glava. Ona ima institucije kao neku vrstu automatske regulacije u tehnici. Nju čine dobro uravnotežena vlast i jasni legitimni interesi pojedinaca i grupa. I to funkcioniše (skoro) kao mašina. Ali kako doći do takve države, kako je instalirati, kako pustiti u rad? Za taj kamen temeljac je potrebna i snaga i „čojstvo“ nekog savremenog Kraljevića Marka. Bojim se da je potrebno i više takvih jer bi jedan sam mogao da se provede kao onaj Domanovićev Kraljević Marko. Da ne kažem da je i bilo takvih slučajeva.
ОдговориИзбришиJa lično vidim stranku G17Plus i Mlađana Dinkića, sada bez mistifikacija, kao jednog od inžinjera, projektanta i realizatora ideje savremene države u Srbiji.